Saturday, 7 April 2018

Mika Antić - Besmrtna pjesma

Kad je Mika otišao, ‘86. iza ponoći otvara se pismo s adresom na Dudu iz komšiluka, potvrđuje to pismo želju pjesnikovu da izmakne sitnim, ali bitnim, zamkama banalnih govora i štetnih posmrtnih slova:

Dudo, 

Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor. M. Antić

On tvrdi da će zauvjek Živjeti: ,,Ako ti jave: umro sam - ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim i živim.”

Letindor

No comments:

Post a Comment